Emocionalna stabilnost

Možemo li kontrolisati svoja osećanja?

Kako kontrolisati svoja osećanja je pitanje koje je svako postavio sebi makar jednom. 

Na prvu deluje da su za naša osećanja i raspoloženja odgovorni ili „krivi“ drugi ljudi i spoljašnje situacije koje nisu pod našom kontrolom. Međutim, jedino mi možemo biti odgovorni za NAŠE emocije i na NAŠE reakcije na spoljašnje situacije. 

Upravo zato različiti ljudi mogu imati potpuno različit odgovor na istu situaciju. 

Primetno je kako jedni ljudi u istoj situaciji pokazuju emocionalnu stabilnost, dok drugi pak potpuno suprotno, emocionalnu nestabilnost.

Zabluda je da je ta razlika posledica genetike, karaktera i onoga što nam je “dato”. Emocionalna stabilnost je nešto što nam niko ne može dati, kao ni izvajano telo, to je ono što sami biramo hoćemo li izgraditi.

Kako izgraditi emocionalnu stabilnost?

Svojim emocionalnim reakcijama možemo ovladati samo ako se posvetimo stvaranju novih mentalnih navika.

Koliko je to neophodno možemo videti i na jednom tipičnom primeru emocionalno nestabilne osobe. Jednog minuta osećaš se srećno i zadovoljno, sledećeg trenutka sretneš nekoga – ta osoba kaže ili uradi nešto što te uznemiri, i ti počneš da se osećaš ljuto, tužno, razočarano ili uznemireno. Zbog te nagle promene emotivnih stanja može ti se činiti kao da ti život izmiče kontroli, pogotovo ako se ove dramatične promene raspoloženja događaju često.

Naše reakcije su zaista divan vodič za ono što se dešava u našem unutrašnjem svetu. Emocionalna samosvest je sposobnost da se prepoznaju sopstvene emocije. Razumevanje onoga što osećamo pomaže nam da upravljamo svojim emocijama na zdrav i konstruktivan način.

Ako emocije posmatramo kao energiju onda se podrazumeva da su one fluidne i da su pokretački resursi koji treba da se osećaju, da cirkulišu i oslobađaju nasuprot potiskivanju, kontroli i ignorisanju.

Nasuprot emocijama, emocionalne reakcije su zasnovane na mentalnim navikama koje možemo promeniti ako to želimo.

Emocionalna reaktivnost je naučeno ponašanje, što znači da možemo naučiti nove načine razmišljanja i reagovanja. Međutim, nije to uvek baš tako jednostavno, jer čak i kada znamo da će nova mentalna navika ublažiti stres, moramo stalno nadjačavati svoj mozak i praktikovati nove obrasce ponašanja dok se ne formira nova navika tj. dok ne usvojimo novu emotivnu reakciju.

Tokom dugog niza godina rada na sebi i sa klijentima, fokus sam u većini slučajeva stavljala na sledeće stavke: 

• razumevanje emocija i razloga za njihovo javljanje

• njihovo izražavanje a ne potiskivanje - naravno na način koji neće biti destruktivan ni za osobu koja proživljava emociju ni za okolinu

• nisam pobornik za kontrolu emocija, već za kontrolu tj. regulacija naših reakcija pokrenute tom istom emocijom
  

Kako prekinuti ciklus emocionalnih reakcija?

Svaki put kada na isti način reagujemo na ljude, situacije i događaje, izgrađujemo obrazac koji postaje mentalna navika. 

Što je navika starija, to je rigidnija i naša disciplinovana praksa mora biti duža da bismo je promenili. Odakle da počnemo?

Prvi korak je da promenimo svoja uverenje. 

Promena uverenja je na prvom mestu, u suprotnom će mozak sabotirati našu posvećenost. Zapamti da vežbanje i disciplina postepeno povećavaju svaku kompetenciju, pa tako i ovu. 

Drugi korak je da znaš zašto želiš da upravljaš svojim emocionalnim reakcijama. 

Nije dovoljno reći: „Želim da budem bolja osoba“. Moraš znati koji ishod ti je važan jer će on biti taj koji će pokretati tvoju motivaciju čak i kada rezultati nisu odmah vidljivi.

Upotrebi svoju maštu i zamisli šta će tada biti moguće i šta će se time promeniti. 

• Da li ćeš poboljšati odnose koji su ti važni? Kako bi ovo poboljšanje moglo da izgleda? 

• Da li ćeš biti koncentrisanija dok radiš? Šta će ti ovaj fokus pomoći da postigneš?

• Kako će ove promene uticati na tvoj san, hoćeš li se osećati opuštenije u svom telu? 

• Kako će izgledati tvoji dani kada se stres smanji i kada se osećaš više odgovornim za svoje izbore?

Kako steći nove navike emocionalnih reakcija?

Treći korak počinje definisanjem jedne situacije na koju bi želela da reaguješ drugačije nego do sada.

Odabrati da gradiš naviku da reaguješ sa više smirenosti, hrabrosti ili saosećanja. 

Ne počinji sa najtežim situacijama. Izaberi jednu za koju znaš da je možeš relativno lako ostvariti kako bi svom mozgu pokazala da možeš uspeti u stvaranju novih navika. Zatim razbij svoj cilj na male korake tj. akcije koje možeš proslaviti kada ih ostvariš. 

Na primer, ako pokušavaš da poboljšaš svoje porodične odnose tako što u trenucima kada si uznemirena i ljuta se nećeš iskaliti na svoje bližnje, pogotovo ako tvoje emotivno stanje nema nikakve veze sa njima, mogla bi da počneš sa praksom dubokog udaha i još dubljeg izdaha pre nego što se obratiš osobi. Dozvoli sebi nekoliko trenutaka kratke pauze pre nego što odreaguješ.  

U početku će sigurno biti izuzetno teško da se otrgneš od naučenog i instinktivnog obrasca ponašanja. Ako ne uspe prvih nekoliko puta, nemoj da te to obeshrabri, nisi ni biciklu naučila da voziš prvi put kada si sela na nju. 

Naredni koraci mogu uključivati: 

- Obrati pažnju dok traje ta kratka pauza šta se dešava u tebi. Nakon dubokog udaha i izdaha, pitaj se da li zaista želiš grubo da odbrusiš osobi ispred sebe. Kako će to da utiče na tu osobu? Šta ćeš time postići?

-  Kada uspeš da se otrgneš ovom prvom nekontrolisanom ispadu, i da uvek napraviš kratku pauzu pre nego što se obratiš, razmisli kako to želiš da učiniš. Da li bi možda rekla da si trenutno uznemirena i da ti je potrebno vreme da se smiriš, kako biste mogli da razgovarate? Da li bi možda rekla da si uznemirena i da ovo nema veze sa osobom ispred tebe i da ne želiš da je povrediš i zato je bolje da popričate kasnije? Pripremi spreman odgovor koji možeš koristiti u tim situacijama.

Kako održati novu naviku?

Svaki put kada uspeš makar i za mrvicu da promeniš svoje ponašanje i time se približiš željenom obrascu, obavezno osvesti promenu. Mozgu su potrebni dokazi o ostvarenju ciljeva kako bi podržao tvoj stabilan rast umesto da te zaštiti od neuspeha dajući ti razlog da odustaneš. 

Kada primetiš da si uradila nešto dobro – postigla mini uspeh, čak i ako je to mali korak, nagradi se jer nagrada motiviše ponavljanje. Što više vežbaš nove obrasce, vremenom će to novo ponašanje postati automatsko. Na taj način ćeš formirati novu naviku. 

Piši o svojim pobedama u dnevnik. Razgovaraj o njima sa ljudima koji podržavaju tvoj rast.

Budi strpljiva i nežna prema sebi. 

Dok učiš o ovim novim obrascima ponašanja, nemoj nikako zanemariti izražavanje svojih emocija. 

Regulacija emocionalnih reakcija ne podrazumeva, potiskivanje i ignorisanje onoga kako se ti osećaš. Izražavanje i procesuiranje emocija i dalje ostaje na viskoj skali prioriteta, samo želimo da naučimo kako ono radi za nas a ne protiv nas. 

Ako želiš da naučiš kako bezbedno da izraziš svoje emocije i upravljaš njima, otkrij više o art terapiji.