Analizirajući svoje strahove poslednih godina i razmišljajući o onim koje su podelile sa mnom meni bliske žene i klijenktinje, došla sam do zaključka da su nam strahovi isti – da sve mi prolazimo i proživljavamo strahove jedne moderne žene.

Barselona je grad ispunjen raznolikošću, razumljivo je da se to oseti i u njenoj umetničkoj sceni. Mnogi velikani poput Pikasa, Dalija i Gaudija su izgradili svoje karijere u ovom gradu, a njihovi muzeji, galerije i umetnička scena imaju tendenciju da se fokusiraju na katalonsku umetnost i kulturu.

Moji klijenti su 99% žene i u radu sa njima sam primetila razliku izmedju onih sa dominantnom muškom energijom i onih sa dominantnom ženskom energijom, i najčešće razloge zbog kojih se i jedne i druge javljaju za sesiju.

Izašao je sa prijateljima. Već je 2h ujutro, i još ga nema. Zoveš da proveriš da li je sve ok, a on se ne javlja. Prolazi sat, dva i konačno čujes ključeve u bravi. Praviš se da spavaš, samo da ne bi morala da mu se obratiš. Sledeće jutro ga ignorišeš, namrgodjena si, duriš se, i ne progovaraš. Pretvaraš se da ne postoji. Kad te pita šta ti je, odgovaraš: NIŠTA!

Bes ne nestaje niti se smanjuje potiskivanjem i ignorisanjem, naprotiv. On se gomila i ključa u nama dok u jednom momentu ne eksplodira poput lave iz vulkana koja nemilosrdno uništava sve pred sobom. Tako naše reči postaju oštre i grube, a ponekad propraćene i fizičkim nasiljem.

Pre koju nedelju sam na plaži videla jednu dirljivu scenu koja me je inspirisala na današnju temu. Jedan par slepih ljudi vođen svojim psom čuvarem, bio je na plaži. Par je krenuo u vodu da se pokvasi i osveži, i žena je želela da uđe malo dublje. Međutim, pas je u tome video opasnost i počeo je nekontrolisano da laje i da vuče uzicu, kako bi izvukao ženu iz vode.

Neprijatnost u telu prilikom postavljanja granica nije znak znak da to što radiš nije u redu. Taj osećaj u telu zove se krivica, i u zavisnosti od toga umeš li da se nosiš sa ovom emocijom, zavisi i koliko će biti veliki tvoj kapacitet da postavljaš zdrave granice.

Na prvu deluje da su za naša osećanja i raspoloženja odgovorni ili „krivi“ drugi ljudi i spoljašnje situacije koje nisu pod našom kontrolom. Međutim, jedino mi možemo biti odgovorni za NAŠE emocije i na NAŠE reakcije na spoljašnje situacije.

Psihoterapija odavno nije tabu tema, i sve više ljudi je doživljava kao stvar lične mentalne higijene. Medjutim, iako se sve veći broj ljudi opredeljuje da i na ovaj način brine o sebi, postoji zbunjenost u pogledu odabira adekvatnog pravca za sebe.

Već duže vreme dobijam ista pitanja vezana za art terapiju i čujem veoma slična uverenja koja mnoge sprečavaju da probaju ovu metodu rada na sebi, te sam odlučila da na jednom mestu odgovorim na njih.