Kako da postaviš granice - Siguran znak da su pregažene

Neprijatnost u telu prilikom postavljanja granica nije znak znak da to što radiš nije u redu. 

Taj osećaj u telu zove se krivica, i u zavisnosti od toga umeš li da se nosiš sa ovom emocijom, zavisi i koliko će biti veliki tvoj kapacitet da postavljaš zdrave granice.

Šta kad ne umemo da se nosimo sa krivicom?

Rezultat: Odustanemo od odluke da postavimo granicu i nastavimo po starom.

Ovako zvuči krivica: 

Mama to nije zaslužila, zove me svaki dan zato što me voli. 

Ovo ne rade dobre ćerke.

Preterala sam. 

Međutim, šta se tu zaista dešava?

Zamisli drvenu kuću sa dvorištem. U dvorištu raste prelepo cveće raznih boja. 

Dvorište je okruženo ogradom. Na ogradi je kapija, koja je zatvorena. 

Otvaraš je kada želiš i kome zeliš.

Do kuće se dolazi utabanom stazicom, ne gazi se po cveću ni po travi.

U kuću gosti ulaze i izuvaju cipele. 

Rado primaš od njih cveće, kolače, ljubav.

Zabranjeno je pušenje. Zabranjeno vikanje. 

Ovo su neka od tvojih kućnih pravila. 

Ta ograda i pravila predstavljaju tvoje zdrave granice. 

Postavila si ih da se osiguraš da prelepo cveće ne bude pogaženo ili da neko ne ulazi u tvoj dom blatnjavih cipela.

Pravila i ograde su kod svakoga drugačije. 

Nevidljive, promenljive, različite za tebe i za mene.

Na sve strane čujemo i čitamo o tim famoznim granicama, i dobro znamo da je potrebno da ih postavimo kako bi izrazili ljubav prema sebi. 

Odakle onda krivica i nelagoda dolaze?

Krivica se javlja kad verujemo da radimo nešto loše, ali krivica zbog postavljenih granica je najnormalnija stvar.

To ne znači da je odluka, odnosno granica koju želimo doneti, loša i da treba da promenimo mišljenje.

Ona se javlja jer radimo nešto što je za nas novo. Nešto što drugi članovi porodice nisu uradili za sebe.

Normalno je da se uz to javlja strah od odbacivanja, strah da nećemo biti voljeni, strah od nepoznatog.

Ono što se dešava jeste da mi izlazimo iz naše komfort zone, ulazimo u neku novu ulogu i opraštamo se od naše stare verzije, starog obrasca ponašanja. 

Naravno da u tome nema ništa lako i ni prijatno.

Kada prvi put postaviš te granice sve će da boli i da bude teško. 

Preispitivaćes svoju odluku. 

I verovatno svaki sledeći put će ta krivica da se javi, jer retko kada postavljanje granica dolazi bez nje.

Sa druge strane možeš je ublažiti tako što ćeš sebe podsetiti:

• Zbog čega to radiš? 

• Zbog koga to radiš?

• Šta bi osećala da ipak odlučiš da ne povučes ovu granicu, da ne doneseš odluku i ništa ne preduzmes?

Verovatno bes, tugu, razočarenje i frustraciju. 

Koju god odluku da donesemo, cilj nije da izbegnemo negativnu emociju, već da odluku donosimo iz naše svesti zbog kakvog dobra to činimo.

Kad je reč o granicama situacija je veoma jasna po pitanju izbora koji pravimo.

Sa jedne strane su osećaj teskobe, besa i netrpeljivosti prema drugoj osobi jer nisi uspela da se izboriš i podrziš sebe, a sa druge krivica, neprijatnost zbog nepoznatog i straha od odbacivanja.

Kako da se nosiš sa krivicom ako odabereš da zaštitiš svoje granice?

1. Seti se posledica slabih granica 

Postavljanje granica je teško, ali ne postavljanje granica je još teže. Većina ljudi provodi mnogo vremena razmišljajući o tome šta bi moglo poći naopako i o sećaju krivice, da zaborave razmotriti prednosti zdravijeg, autentičnijeg odnosa.

Razmisli šta već žrtvuješ tako što imaš slabe granice. Verovatno zadovoljavaš stalno tudje potrebe i zahteve, dok svoje zapostavljaš. Možda si pod stresom i preopterećena jer stalno kažeš „da“ kada bi u stvari želela reći „ne“.

Koliko zbog ovoga ispaštaju tvoji odnosi i koliko su oni ispunjeni razočarenjem?

2. Nauči da razlikuješ zdrave granice od sebičnog ponašanja

Evo pitanja koje često čujem: „Da li su granice sebične?“ 

Zdrava granica se fokusira na tebe. Definiše šta ćeš, a šta nećeš tolerisati u odnosu i šta ćeš učiniti kada se pređu tvoje granice. Ako neko u tvom životu uzima ili traži više nego što si ti spremna da daš, postavljanje granica NIJE sebično – čak i ako se ta druga osoba zbog toga oseća tužno, ljuto ili razočarano.

Ti nisi odgovorna za to kako će osoba da se oseća zbog tvojih novih granica. 

Ti si odgovorna da ih postaviš, jasno i u miru iskomuniciraš i da ih održavaš.

Osobe koji se bore da razlikuju granice od sebičnosti takođe mogu pomešati potrebu da se „bude dobar“ sa ljubaznošću. Ljudi sa slabim granicama pokušavaju da „budu ljubazni i dostupni“ da udovolje drugima, čak i kada im se to zaista ne radi. Kada daju svoje vreme i resurse, to čine iz obaveze. Nasuprot tome, ljudi koji brinu o sebi sa zdravim granicama daju iz iskrene ljubaznosti i želje.

3. Postavi granice kada si u miru

Strahovanje o potencijalnim posledicama postavljanja granice često postaje samoispunjavajuće proročanstvo. Kada saopštavaš tu granicu, moguće je da to činiš na način koji će verovatnije podići odbranu i pobunu druge osobe. Razgovor se pretvara u svađu i verovatno ćeš reći nešto zbog čega ćeš kasnije požaliti.

Još jedna stvar koju često dešava je da su ljudi toliko nervozni zbog postavljanja granica da to predugo odlažu. Njihova frustracija i ozlojeđenost rastu sve dok momenta kada ne mogu više da podnesu to stanje, i onda bilo kakva komunikacija zvuči agresivno.

Da bi to izbegli, preporučujem da postaviš granice pre nego što dođeš do tačke emocionalnog preloma. Ako je moguće, vodiš ove razgovore kada si dovoljno mirna da bi bila u stanju da uzmeš u obzir tačku gledišta druge osobe. Kada mirno i saosećajno postaviš granice, osoba sa druge strane će se osećati manje povređena, a samim tim ćeš se i ti osećati manje krivom. 

4. Sagledaj situaciju objektivno 

 Mnogi ljudi ne shvataju koliko su njihovi odnosi problematični dok prijatelj ili terapeut na to ne ukažu. Čak i nakon što to shvate, teško im je da se odvoje od svojih internalizovanih uverenja, kao što su „ako ne uradim sve što se od mene traži, znači da mi nije stalo do osobe“ ili „moja osećanja nisu bitna“. 

Ono što njima potrebno je nova perspektiva.

Ako i ti imaš ova ili slična uverenja, da bi se oslobodila starih obrazaca, postavi se u ulogu ljubazne i saosećajne prijateljice. Kada bi tvoja prijateljica videla kako se ljudi prema tebi ponašaju, kako bi reagovala? Da li bi te ohrabrila da se brineš o sebi postavljanjem granice? 

Uzimajući u obzir kako bi objektivan posmatrač gledao na tvoju situaciju, osećaćeš se i manje krivom.

5. Suoči se sa svojim osećanjima

Mnoge žene po navici zatrpavaju svoje emocije u pokušaju da „budu fine“ i zadrže mir. One na taj način ne brinu o svojim emocionalnim ranama (ili uopšte ne priznaju da one postoje). 

Kada prestanu da izbegavaju svoje emocije, one ih mogu naučiti mnogo o sebi, uključujući i gde leže njihoveunutrašnje granice. Jednom kada dozvole svojim emocijama da služe svojoj svrsi, krivica će početi da bledi.

Mali podsetnik za kraj:

• I drugi imaju granice koje ti poštuješ.

• Ako odnos propadne zbog zdravih granica to nije bio zdrav odnos

Ako i ti kao mnoge žene potiskuješ svoje emocije, pozivamo te da se umesto toga suočitš sa njima. Postoje različiti delotvorni načini kao što su meditacija, joga, vođenje dnevnika i art terapija, koji će ti pomoći da naučiti da tolerišete krivicu, stid i žaljenje. 

Ako želiš da se ovom temom baviš kroz art terapiju i uz moju podršku, poseti sledeći link - Sesije 1:1.